Kada se klasična drvena građa koristi u spoljnoj sredini, vremenom gubi svojstva i propada. Uobičajeno je da se ovi procesi usporavaju korišćenjem hemijskih premaza. U poslednjih nekoliko godina zaštita životne sredine postaje sve važnija tema pa se upotreba ovih metoda zaštite sve manje koristi i razvijaju se nove metode u ovoj oblasti.
Važnu ulogu u ovom procesu igra vrsta drveta pod imenom Sibirska listvenica (Larix sibirica, en. Siberian Larch ). Kao što joj ime kaže potiče iz šumskih prostranstava Sibira. Prirodno je otporna na budjanje i truljenje, a njena upotreba, naročito u spoljnim uslovima postaje imperativ u savremenim tokovima drvogradnje. Činjenica da ne truli je samo jedna od prednosti koje ova vrsta drveta pruža. Njegova mehanička svojstva, izuzetna otpornost materijala i živopisna tekstura godova joj daju veliku upotrebnu vrednost u dizajnu i izgradnji drvenih kuća.
Svoju prednost Sibirska listvenica je postigla velikim učešćem xylem-a. Xylem je centralni deo stabla, a u preseku oblice prepoznatljiv je po tamnijoj boji u odnosu na spoljni omotač i smatra se mrtvim delom drveta, otpornim na truljenje. Što je drvo starije ovaj procenat je veći i kreće se od 50% kod mlađih do 85% kod stabala starih preko 160 godina. Kod uobičajene drvene građe (npr. Srebrnog bora – Pinus sylvestris) učešće xylema je ispod 40%.
Kvalitetnija mehanička svojsta u odnosu na druge zimzelene vrste Sibirska listvenica postiže svojom velikom gustinom, srednjom tvrdoćom, a velikom mehaničkom otpornošću.  
Mehanička svojstva listvenice omogućavaju upotrebu na najzahtevnijim mestima, kao što su potporni stubovi u rudnicima, pragovi železničkih pruga, stubovi dalekovoda, koristi se za proizvodnju papira, za izradu mostova, a valja pomenuti i da Venecija stoji na stubovima napravljenim upravo od ovog drveta što ukazuje na njenu viševekovnu trajnost. Međutim ovo drvo je lepe teksture i boje pa je veoma pogodno za uporebu u dekorativne svrhe. Uobičajeno se koristi za izradu brodova, vrata, prozora, stepenica, nameštaja, popločavanja staza, podova itd.
Upotreba u enterijeru se naročito preporučuje jer prirodno ima manje štetnih organskih isparenja. Nivo smola i njenog curenja je izuzetno nizak, a pritom je količina nezapaljivih materija velika što ga u odnosu na drugu drvenu građu čini neuporedivo otpornijim na požar.

Moskovska tvrđava Kremlj (Moscow Kremlin, Moskovsky Kreml), je jedna od napoznatijih građevina na svetu. Osim što služi kao zvanična rezidencija Predsednika Rusije, iza njegovih zidina nalaze se četiri pravoslavna hrama i četiri palate. Objekat koji svojom arhitekturom odskače od ostalih je izgrađen 1961. godine kao kongresna sala Sovjetskog Saveza. Bila je u upotrebi i za koncerte i druge kulturne događaje. Svojim kapacitetom od 6000 mesta, predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih dvorana Evrope. 50 godina nakon izgradnje, zastareili dizajn enterijera je bilo neophodno modernizovati. Projekat je poveren na izradu studiju OTASH, a autori su Dejan Otašević, Ivo Otašević i Uroš Otašević. Ideja je bila da ne diraju ništa od postojeće geometrije, već da se sve obuče u opremu visoke tehnologije - drvene rešetkaste ramove opremljene led diodama, koje bi ziidove aktivno uključili u događaj na sceni.